Витез (Vitez)
Витез је град и сједиште истоимене општине у Босни и Херцеговини. У њему је 1991. године живјело 7.200 становника, од чега 35% Хрвата, 33% Бошњака, 15% Југословена, 13% Срба, и 4% осталих. Налази се у Средњобосанском катону.
Витез је сештен у централном делу долине ријеке Лашве. Удаљен је од Сарајева 70 -{km}-, а од Зенице 12 -{km}-. Уже градско подручје налази се на надморској висини од 415 метара. Клима је изразито континентална.
Овде је био Масакр у Витезу 1993. године.
Након Другог светског рата и успоставе нове власти на подручју општине делују предузећа дрвне индустрије, индустрије грађевинског материјала и шумарства, док велики дио становништва живи од пољопривреде, односно сточарства. Фабрика дрвета у Витезу је дуго времена радила у саставу државних железница. Од 1952. године пословала је као самостална привредна организација. Обухвата постројења за импрегнацију дрвета капацитета око 36.000 -{m³}- и пилану капацитета до 50.000 -{m³}- дрвета годишње. Развој Витеза у периоду социјалистичке Југославије везан је за хемијску индустрију. Наиме, 3. јула 1950. године, решењем председника Владе ФНРЈ основано је у Витезу предузеће „202“, које је касније добило назив Предузеће хемијске индустрије „Слободан Принцип Сељо“ (по народном хероју Слободану Принципу Сељи). У погонима овога предузећа производе се наменски производи, ракетни барути, флегматизатори, антифриз, затим привредни експлозиви и штапин, а формира се и трећа производна јединица („Синтевит“) чији су производни програми ПВЦ-гранулати, израда амбалаже и осталих производа од високотлачног полиетилена, плоча од термопласта и сл. Ово предузеће данас јединствено и под називом Пословни састав „ВИТЕЗИТ“. Свакако, кад се говори о индустрији Витеза, неопходно је споменути и приватна предузећа која се појављују крајем осамдесетих година. Међу тим предузећима најбржи развој бележи ПП „РАЈКОВИЋ“.
Витез је сештен у централном делу долине ријеке Лашве. Удаљен је од Сарајева 70 -{km}-, а од Зенице 12 -{km}-. Уже градско подручје налази се на надморској висини од 415 метара. Клима је изразито континентална.
Овде је био Масакр у Витезу 1993. године.
Након Другог светског рата и успоставе нове власти на подручју општине делују предузећа дрвне индустрије, индустрије грађевинског материјала и шумарства, док велики дио становништва живи од пољопривреде, односно сточарства. Фабрика дрвета у Витезу је дуго времена радила у саставу државних железница. Од 1952. године пословала је као самостална привредна организација. Обухвата постројења за импрегнацију дрвета капацитета око 36.000 -{m³}- и пилану капацитета до 50.000 -{m³}- дрвета годишње. Развој Витеза у периоду социјалистичке Југославије везан је за хемијску индустрију. Наиме, 3. јула 1950. године, решењем председника Владе ФНРЈ основано је у Витезу предузеће „202“, које је касније добило назив Предузеће хемијске индустрије „Слободан Принцип Сељо“ (по народном хероју Слободану Принципу Сељи). У погонима овога предузећа производе се наменски производи, ракетни барути, флегматизатори, антифриз, затим привредни експлозиви и штапин, а формира се и трећа производна јединица („Синтевит“) чији су производни програми ПВЦ-гранулати, израда амбалаже и осталих производа од високотлачног полиетилена, плоча од термопласта и сл. Ово предузеће данас јединствено и под називом Пословни састав „ВИТЕЗИТ“. Свакако, кад се говори о индустрији Витеза, неопходно је споменути и приватна предузећа која се појављују крајем осамдесетих година. Међу тим предузећима најбржи развој бележи ПП „РАЈКОВИЋ“.
Географска карта - Витез (Vitez)
Географска карта
Земља (геополитика) - Босна и Херцеговина
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
BAM | Конвертибилна марка (Bosnia and Herzegovina convertible mark) | KM or КМ | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
SR | Српски језик (Serbian language) |
HR | Хрватски језик (Croatian language) |